- Prvi je njihovo priznavanje kao nacionalne manjine rumunskog naroda koja živi u istočnoj Srbiji,
- drugi je pravo na obrazovanje Vlaha na rumunskom jeziku, i
- treći, najosetljiviji zahtev, jeste pravo na bogosluženje na rumunskom jeziku, što bi u praksi značilo formiranje eparhije Rumunske pravoslavne crkve u Timočkoj krajini, ili proširenje područja delovanja Rumunskog pravoslavnog vikarijata u Vršcu.
(...)
– Ne znam zašto bi nekome smetalo da vlaška deca uče rumunski jezik kao izborni predmet. Pa to je jedan ili dva časa nedeljno, da ne zaborave svoje poreklo – rekao je predsednik Nacionalnog saveta vlaške manjine, inače član Demokratske stranke i predsednik opštine Veliko Gradište.
Vlasi predstavljaju izrazito većinsko stanovništvo u 150 sela istočne Srbije. Pored rumunskog jezika, među Vlasima se poslednjih godina širi i uticaj Rumunske pravoslavne crkve, čiji je dolazak na ovo područje obeležila serija sukoba između lokalnih Srba i Vlaha, ali i među samim Vlasima.
Rasim Ljajić, bivši ministar za ljudska i manjinska prava, rekao je za „Politiku” da je položaj Vlaha u istočnoj Srbiji „daleko od ugroženog”, te da je pokušaja internacionalizacije „vlaškog pitanja” bilo i u vreme njegovog mandata.
(...)
Procenjuje se da dve do tri hiljade mladih Vlaha iz istočne Srbije pohađa srednje ili visoke škole u Rumuniji. Strahovanja dela srpske političke scene da će oni po povratku u Srbiju predstavljati elitu koja će pre imati rumunsku, nego vlašku nacionalnu svest, pothranjuje i činjenica da Rumuni uveliko kupuju kuće, vikendice i zemlju u delu Srbije sa kojim se graniče. Izboru Rumunije, a ne Srbije kao matične države Vlaha, svakako ide u prilog i što je Rumunija danas članica EU, pa mladi Vlasi, koji na osnovu života u pograničnim oblastima lako dobijaju rumunski pasoš, mogu nesmetano da putuju Evropom.
(izvodi iz članka objavljenog u POLITICI 18.05.2009)
